Putničkih automobila prodato je 1.612.900, ili 4,6 odsto manje nego u 2010. godini, a taj pad je velikim delom nadoknađen povećanjem prodaje lakih komercijalnih vozila (420.000) koja su zabeležila rast plasmana od 7,6 odsto.

Rekordnih 772.700 vozila prodato je u Brazilu, što je povećanje u odnosu na prethodnu godinu od 1,5 odsto, a na evropskom tržištu plasirano je 1.083.700 vozila, od čega 860.000 putničkih (pad od 10 odsto) i 223.700 lakih komercijalnih vozila (rast od 10,5 odsto).

Plasman vozila marke Alfa Romeo je porastao za 17,7 odsto, a najveća zasluga za dostizanje rezultata od 132.400 prodatih u 2011. pripada modelu Đulijeta.

Prodaja Lančije porasla je na evropskom tržištu za 9,1 odsto. Grupacija Krajsler je u 2011. godini, plasirala 2.011.000 vozila, što je povećanje od 26 odsto u odnosu na 2010.

Ferari je prihodovao 2,3 milijarde evra i na taj način zabeležio rast od 17,3 odsto u odnosu na 2010. godinu, dok je prihod od 588 miliona evra kod Maseratija isti kao prethodne godine.

Izvor: vesti-online.com

Kineska autokompanija “Grejt vol motor” (Great Wall Motor) otvoriće 21. februara novu fabriku u Bugarskoj, prvi kineski pogon za izradu automobila u Evropi, zajedno sa lokalnim partnerom “Liteks motori”, prenele su danas agencije.

Fabrika na severu Bugarske u selu Bahovica još od sredine novembra prošle godine nalazi se u fazi probne proizvodnje.

Kineska kompanija planira godišnji kapacitet od 50.000 automobila za Bugarsku i evropsko tržište i zaposljavaće do 2.000 radnika.

Kompanija “Grejt vol” je upravo lansirala zvaničnu marketinšku kampanju u Bugarskoj, članici Evropske unije, za tri modela koja će se izrađivati – sportsko-terensko vozilo “hover h5″, pik-ap “steed” i gradski automobim “voleks C10″.

Bugarska firma “Liteks motori” i “Grejt vol”, jedna od vodećih kineskih autokompanija za izradu sportsko-terenskih vozila, potpisali su ugovor o gradnji fabrike 2009. godine.

Izvor: 24sata.rs>
 

Ove 2012. „Opel“ slavi 150 godina postojanja. Crvenim slovima upisan je na automobilskoj mapi sveta i jedan je od predvodnika na polju tehnologija budućnosti.

Te 1862. počele su da se prave šivaće mašine u Riselshajmu. Već 1886. lansiran je bicikl „velociped“, koji je brzo postao najprodavaniji. Ipak, glavna godina je 1899, pošto je tad počeo razvoj automobila. Ova stavka čini „Opel“ drugim najstarijim proizvođačem automobila u Nemačkoj, odmah nakon „Dajmler-Benca“.

Na jesen 1902. stiže prvi automobil „opel lucman“ sa motorom od 10 i 12 KS. Do 1906. proizvedeno je više od 1.000 ovakvih vozila. Već 1914. godine „Opel“ je prestigao sve konkurente i postao najveći proizvođač automobila u Nemačkoj. Cilj je bio proizvodnja kvalitetnih, pouzdanih i pristupačnih vozila za širi segment klijenata.

Za vreme krize 1929. „Opel“ je brzo reagovao i našao partnera u kompaniji „Dženeral motors“. Sledi 1935, kada je povećana godišnja proizvodnja na više od 100.000 vozila. Tada stiže i revolucija – „opel olimpija“, prvo nemačko vozilo u serijskoj proizvodnji sa samonosećom karoserijom od čistog čelika. Godinu dana kasnije počinje legenda koja traje već 75 godina. Rođen je „kadet“. Do 1936. „Opel“ je postao najveći proizvođač automobila u Evropi, s godišnjom proizvodnjom od 120.000 vozila.

Posle rata stižu „rekord“, „kapiten“, „frigider“. Tokom šezdesetih godina naglasak je na sportskog gami. Predstavljaju se „komodor“, „manta“ i GT.
Snažno učešće u višem segmentu donose „kapitan“, „admiral“, „diplomat“, koje kasnije zamenjuju „senator“ i „monca“. Zato je 1972. „Opel“ postao najuspešniji proizvođač automobila u Nemačkoj.
Danas su „Opelovi“ modeli „insignija“, „astra“, „ampera“, „zafira“, „meriva“ predvodnici dizajnerske i tehnološke revolucije.

Izvor: Kurir

U ovom preduzeću kažu da se zbog niskih temperatura i snega odlaže izvođenje radova na sanaciji i proširivanju tri uzastopna tunela na državnom putu I reda, M-21, deonica Prijepolje–Gostun–granica Crne Gore, kao i na Barskom mostu.

Od ponedeljka 30. januara 2012. godine, u zavisnosti od vremenskih uslova, planiran je nastavak radova sa obustavama saobraćaja.

Iz “Puteva Srbije” kažu da će o nastavku radova na sanaciji tunela i terminima potpunih obustava saobraćaja izdati blagovermeno saopštenje.

Izvor: b92.net

Sredinom naredne godine, preko “Luke Bar” će početi izvoz automobila italijanskog Fijata, koji će biti montirani u fabrici u Kragujevcu.

Izvršni direktor kompanije “Luka Bar” Slobodan Pajović kaže da su “gosti iz Italije posetili Luku Bar, obišli skladišni prostor koji je određen za lager automobila i uverili se da je luka potpuno spremna da odgovori svim zahtevima u vezi ovog posla”.

On kaže da je planirano da se za prve dve godine preko Luke Bar pretovari u proseku po 50.000 vozila.

“Plan je da u narednim godinama broj pretovarenih automobila ide uzlaznom linijom. To će zahtevati dolazak dva do tri broda sedmično, da bi se u četvrtoj i petoj godini dostigao pretovar od oko 200.000 automobila”, kaže on.

Milionski prihodi

Na pitanje koliki prihod od ovog posla zajednički očekuju njegovi realizatori u Crnoj Gori – Luka Bar, Željeznica i špediteri, Pajović kaže da je to, u ovom trenutku, teško predvideti.

“Očekujemo da zbirni prihodi na godišnjem nivou budu između dva i tri miliona evra u toku prve dve godine rada. Nakon četiri ili pet godina, prihod bi, po sadašnjim računicama, dostigao osam do deset miliona evra”, smatra direktor Luke Bar i dodaje da ni taj, niti bilo koji drugi posao, ne može biti ugrožen odnosom zaposlenih “koji bi imao karakter neprofesionalnosti”

Izvor: smedia.rs

Vozilo koje su dizajnirali astronaut i žena koja je stručnjak za aerodinamiku je izgrađeno od najboljih laganih materijala – aluminijuma, karbona i stakloplastike, a može da se kreće brzinom od čak 250 km na sat.


Autobus dugačak 15 metara može da primi 23 putnika kojima je tokom vožnje na raspolaganju luksuz nalik onom u privatnom avionu ili limuzini.

Ovo vozilo će koristiti šeik iz Emirata, a razvio ga je Tehnološki institut iz Holandije. Obzirom da je šeik zainteresovan za ovaj autobus, sve su veće šanse da projekat zaživi.

Čitav projekat je finansirala holandska vlada, američka kompanija „Dow“ i saudijska kompanija „Sabic“.

Izvor: SrbijaNet

Nagradu je u Visbadenu u petak predstavila Nemačka asocijacija za odnose sa javnošću (DPRG) i F.A.Z. Institut. Ovo je najprestižnija nagrada nemačke PR industrije i zasniva se na izboru žirija koji se sastoji od 38 predstavnika iz oblasti nauke i industrije.

Nagrada predstavlja priznanje za cross-media kampanju koju je organizovao Volkswagen prilikom Svetskog kupa FIFA informišući političare, javnost i zaposlene o velikoj društvenoj posvećenosti kompanije u Južnoj Africi. Po mišljenju žirija ova “kampanja koja je prateća uz Svetski kup” sa širokim asortimanom instrumenata i događaja ostvarila je “pun pogodak”.

Nagrada je uručena Volkswagen predstavnicima dr Karsten Krebs, koji je bio aktivan u sektoru komunikacija u Volkswagenu u Južnoj Africi u vreme pomenute kampanje i Mihaelu Šoling-Darbiju, direktoru političkih komunikacija pri spoljnim odnosima Grupe.

Brojni projekti i inicijative Volkswagena u Južnoj Africi, od kojih neki traju već decenijama, fokusiraju se na obrazovanje, zaposlenost, zdravlje i sport. Cilj je da se unaprede mogućnosti i da se podrži razvoj socijalno nerazvijenih zajednica. Pored toga, zaposleni u Volkswagenu pomažu deci i tinejdžerima sa problemima u razvoju sa inicijativama “One hour for the future” i “Chance to play”.

Korporativna društvena odgovornost je čvrsto uspostavljena u poslovnu strategiju Volkswagen Grupe, koja je početkom aprila takođe dobila nemačku nagradu za korporativnu društvenu odgovornost za dostignuća na ovom polju.

Izvor: motorblog.rs

Novi modeli moći će da se vide na štandovima automobila, motocikla i kamiona.

Premijerno će biti predstavljeno 25 modela, medju kojima i nove verzije Toyote Yaris, Mercedesa ML, Citroena DS4, Volkswagena Tiguan, Renaulta Koleos, Nissana Micre, Peugeota 508, Opel Astre i drugih.

Uvoznici i distributeri vozila najavljuju i značajne popuste, tako da će pojedini modeli biti jefitiniji i do 3.500 evra, a veliku podršku prodaji automobila atraktivnim uslovima kupovine pružiće lizing kuće, banke i osiguravajuća društva.

Izvor: Tanjug

Naime, radi se o zaštitnoj gumi koja izlazi iz unutrašnjeg dela vrata, ukoliko ih otvorite više od 15 centimetara.

Iz Ford-a ističu da ceo proces traje manje od jedne sekunde i da je sistem 90 posto efikasan u zaštiti prednjih, a 85 posto u zaštiti zadnjih vrata.

Inovacija će biti implementirana u aktuelnoj generaciji modela „Focus“, a najavljeno je da će većina budućih modela takođe imati zaštitnu gumu.

Izvor: SrbijaNet

KADA se kaže „Mercedes“, većina ljudi pomisli na luksuzne limuzine „S klase“ ili na sportske kabrio modele. Zbog toga nije ni čudo što su naša očekivanja bila poprilično mala kada smo saznali da ćemo testirati putničko kombi vozilo pod nazivom „vijano“. Ipak, od trenutka kada smo seli u njega, potpuno nas je osvojio.

Ono najbolje kod novog „vijana“ jeste što niste sigurni da li više želite da ga vozite ili da vas u njemu voze. Model koji smo mi testirali ima pet sedišta za putnike koja su okrenuta jedna prema drugima, čime je prostor znatno bolje iskorišćen. Zadnja vrata se klizno elektronski otvaraju i zatvaraju, što doprinosi luksuznom izgledu. Čim sednete na vozačevo sedište shvatite koliko je „vijano“ visok i dugačak, ali je bez obzira na to pregledan. Veliki bočni retrovizori pružaju dobru vidljivost i zaista je teško da vam neko uđe u „mrtav ugao“, dok centralo staklo praktično služi samo za posmatranje putnika. Kontrolna tabla je jednostavna sa malim „bord“ kompjuterom. Na sredini se nalazi el-si-di displej za podešavanje navigacije, muzike, ali i gledanje di-vi-dijeva. Deo za putnike je u najmanju ruku prostran. Tu je i sto koji se rasklapa i može da se pomera po šinama. U kabini je i jedan priključak za struju, dok se drugi nalazi u gepeku i služi da se priključi frižider…

Najbolji naČin da se automobil kao ovaj proveri jeste što duža vožnja, a s obzirom na to da smo „vijano“ dobili na tri dana zaputili smo se u Prolom banju. Testirani model pokreće dizel V6 motor od 3.000 kubika, 225 „konja“ i pozamašnih 440 njutnmetara obrtnog momenta. Vrlo bitno je da se brzina praktično ne oseća, a u nekoliko navrata smo išli i do 160 km/č. Najveći problem svakako je potrošnja. Prema fabričkim podacima ona u proseku ne bi trebalo da bude znatno veća od osam i po litara, ali smo mi imali drugačije rezultate. Ako ga baš „pržite“, „vijano“ potpuno neopterećen guta i do 11 litara na otvorenom, dok u gradskom špicu potrošnja skače na petnaestak litara.

Izvor: Novosti.rs